Kako je sve počelo? Pa, prvo iskustvo je bilo prilično traumatično - umočio sam prstić u šoljicu vruće kafe koju je majka upravo skuvala i... dobrano ga ispekao... Bilo je i suza i kmečanja - tako da se moj prvi pokušaj "zbližavanja" sa kafom neslavno završio... Ili, može se reći - u dobu od pet godina - kafa mi je ostavila ne samo emotivne nego i fizičke ožiljke.
Ali, ja nisam od onih koji lako odustaju pa je moj sledeći pokušaj bio umakanje prstića (ne onog istog) u, ovaj put, hladnu kafu i sisanje istog... Mmmm... i sada se sećam božanstvenog ukusa u koji sam se odmah zaljubio.
Ali, kao i sve ljubavi, i ova je bila (u početku) osuđena na propast: Dobio sam od majke poverljive informacije da deci od kafe raste rep i da je sam proces izrastanja prilično bolan i neizvestan jer ne znaš kakav će ti rep izrasti. Dakle, u uzrastu od pet godina, ja sam danima imao mentalnu zanimaciju: Kakav li će meni rep izrasti? Kao kod konja? Kokoške? Možda ribe? Ovo sa ribom mi se dopadalo pošto nisam znao da plivam. Nedelje pa i meseci su prolazili, a od repa ni traga ni glasa. Počeo sam da se osećam potišteno jer sam se več navikao na misao da ću dobiti rep... A od njega ni traga ni glasa.
A onda sam se upoznao sa belom kafom. I baš lepo smo se godinama družili. Da, bila je pravljena od prave kafe sa puuuno mleka - iz daljine me je mamila ona privlačna aroma koja me je osvojila na prvi...hmmm... nije srk.. već sisanje gore spomenutog prstića. Nije to bilo to, ali kako narod kaže: Kada nema kiše - dobar je i grad.
Ok, sa belom kafom sam imao korektan odnos koji se zadržao do današnjeg dana - iako su nam se putevi razišli kada sam imao 16 godina. Tada sam zvanično počeo da pijem kafu. Prvo samo u posebnim prilikama i sa gostima, pa onda sve redovnije dok šoljica kafe nije postala moja verna drugarica svakoga dana. I tada je počela da se nazire ljubav - duboka i iskrena.
Ipak, moje zaljubljivanje je imalo više stadijuma ali i diskretnih neverstva. Recimo kao kada sam kafu u zrnu koja se mlelo pre kuvanja - zamenio sa vakum pakovanom samlevenom kafom. Ili kada da sam napravio kvalitativni skok i sa klasične turske kafe prešao na nes kafu. Ipak, ništa od toga ne može da se poredi sa sudbonosnim susretom i danom kada sam prvi put probao espresso... pravi... italijanski... onaj koji menja pogled na svet...
Ali ovo je već priča za neki od narednih postova...
Ali, ja nisam od onih koji lako odustaju pa je moj sledeći pokušaj bio umakanje prstića (ne onog istog) u, ovaj put, hladnu kafu i sisanje istog... Mmmm... i sada se sećam božanstvenog ukusa u koji sam se odmah zaljubio.
Zaljubljivanje - kontraindikacije
Ali, kao i sve ljubavi, i ova je bila (u početku) osuđena na propast: Dobio sam od majke poverljive informacije da deci od kafe raste rep i da je sam proces izrastanja prilično bolan i neizvestan jer ne znaš kakav će ti rep izrasti. Dakle, u uzrastu od pet godina, ja sam danima imao mentalnu zanimaciju: Kakav li će meni rep izrasti? Kao kod konja? Kokoške? Možda ribe? Ovo sa ribom mi se dopadalo pošto nisam znao da plivam. Nedelje pa i meseci su prolazili, a od repa ni traga ni glasa. Počeo sam da se osećam potišteno jer sam se več navikao na misao da ću dobiti rep... A od njega ni traga ni glasa.
Daj šta daš
A onda sam se upoznao sa belom kafom. I baš lepo smo se godinama družili. Da, bila je pravljena od prave kafe sa puuuno mleka - iz daljine me je mamila ona privlačna aroma koja me je osvojila na prvi...hmmm... nije srk.. već sisanje gore spomenutog prstića. Nije to bilo to, ali kako narod kaže: Kada nema kiše - dobar je i grad.
Ok, sa belom kafom sam imao korektan odnos koji se zadržao do današnjeg dana - iako su nam se putevi razišli kada sam imao 16 godina. Tada sam zvanično počeo da pijem kafu. Prvo samo u posebnim prilikama i sa gostima, pa onda sve redovnije dok šoljica kafe nije postala moja verna drugarica svakoga dana. I tada je počela da se nazire ljubav - duboka i iskrena.
U ljubavi ne ide sve baš glatko...
Ipak, moje zaljubljivanje je imalo više stadijuma ali i diskretnih neverstva. Recimo kao kada sam kafu u zrnu koja se mlelo pre kuvanja - zamenio sa vakum pakovanom samlevenom kafom. Ili kada da sam napravio kvalitativni skok i sa klasične turske kafe prešao na nes kafu. Ipak, ništa od toga ne može da se poredi sa sudbonosnim susretom i danom kada sam prvi put probao espresso... pravi... italijanski... onaj koji menja pogled na svet...
Ali ovo je već priča za neki od narednih postova...
