Da li da raskinem(o) sa nes kafom?

Da! Raskinite sa nes kafom, bila je prva rečenica mog sestrića koji ne zna našu višedecenijsku zavisnost od nes kafe. On ne zna da smo godinama krijumčarili kafu iz Grčke i mutili je kašičicom do iznemoglosti. Tada je glavna fora bila da uvališ nekome svoju šolju da ti umuti penu. 

Rekla sam NE ness-u

U to vreme, naša ekipa se delila na nas folirante koji pijemo ness i ove tradicionalne koji piju tursku ili crnu ili sada domaću kafu (*o bože kakvi nakardni izrazi.)

Inače, moj sestrić je dečko koji je već u ranoj mladosti zaplovio u čari raznih ukusa espresso kafe.

U početku je i meni sve to delovalo kao žešća foliraža, ali mic po mic, i ja se približih ljubiteljima espressa.

Rekla sam NE - domaćoj, turskoj, crnoj, kako je već sve zovu... kafi...

U kafićima i restoranima godinama već ne naručujem ness kafu. Kao da štede na kafi ili je razvodne sa gomilom mleka, kao da pijem belu kafu. Obično me zaboli stomak od tog bućkuriša.

Imala sam novu shemu pijenja kafe. Kod kuće je nes najbolji, u restoranima se pije isključivo espresso, a u gostima zamolim da sama sebi napravim nes.

Rekla sam: o, DA! espressu...

Ali, hvatam sebe kako bih da mi jutarnja prva kafa ne bude ness. Sva sreća da imam kafić u zgradi, tako da smo i to rešili. Kao prava sam folerka pijem jutanju kaficu u kafiću, ali tu nastaju novi problem.

...i sada, kao i svi mladi, uživam u njegovim čarima! Inače, ovo su šoljice mene i sestrića...

Srećem ekipu iz kraja, a ja zarozana. Znači pre prve kafe moram da stavim sočiva i karmin.

I onda sam rešila da kupim aparat… i ušla u magični svet gde vladaju kapsule za espresso i kapsule za nespresso...

Za Priče jednog hedoniste 

Hedonistkinja & folerka Dee

Sajam arome i prefinjenih ukusa ili Sajam kafe u Milanu

Neko ima sreće da dobije na lutriji... neko da ostvari san i popne se na tamo neku planinčinu. A neko... neko ima privilegiju i poseti i "omiriše" Sajam kafe u Milanu! Da baš "onaj" sajam sa najjačim svetskim igračima gde mirisi kafe (naročito espressa!) menjaju DNK strukturu onoga ko dublje udahne...

Egzotika i druga ludila

Prijateljica je imala tu privilegiju (zavidim joj!) i evo njenog telegrafskog izveštaja:

"Međunarodni sajam opreme, kafe i hrane održan je od 20. do 24. u Milanu. Ova tradicionalna manifestacija, četrdeseta po redu, privukla je veliki broj posetilaca jer, na ovom sajmu, mesta ima samo za prestižne izlagače.

Naš Tim je na poziv kompanije Miscela d`Oro imao priliku da prisustvuje ovom veličanstvenom događaju i "snimi" trendove koji su aktuelni u svetu kafe i, zašto i to ne reći, sjajno se provede!

Već u subotu uveče, imali smo priliku da se uverimo u šarm Italije koji se diskreno pretočio u gala večeru koju je organizovala kompanija Miscela d`Oro. Večera je organizovana radi neformalnog druženja predstavnika distributerskih kompanija širom sveta koje se bave prodajom Miscela d˙Oro kafe. Dosta iskustva je razmenjeno, ali osećaj koji je dominirao je da su svi prisutni na banketu svesni da imaju privilegiju da prodaju vrhunsku kafu.

A večera: prava rapsodija ukusne hrane, vina, poslastica... koja, naravno, nije mogla da prođe bez italijanske opere. Imali smo priliku da čujemo vhunske arije koje su izvođene upravo za stolom za banket: Jednostavno su operske pevačice počele da ustaju i pevaju poznate arije! Zaista nezaboravno veče.

Ne znam kako vi... ali ja i preko slike osećam aromu...

Na samom sajmu fokus nam je bio na trendovima, novitetima i tehnologijama koje su najaktuelnije u svetu kafe. Naravno i na dizajnu kao bitnoj karici koja povezuje vrhunski proizvod i krajnjeg potrošača.

A espresso - koji Italijani - jednostavno obožavaju - bio je zvezda sajma. Na svakom koraku, mogli su se videti ljubitelji kafe, doterani po poslednjoj modi kako besomučno ispijaju espresso. Smešak na licu i ozbiljne pohvale i poštovanje koje smo dobijali pri spomenu da radimo prodaju Miscela d`Oro proizvoda u Srbiji - govorio je o visokom mišljenju koje imaju za ovaj brend. I sami smo se uverili probajući druge brendove espressa o superiornosti arome koje nudi Miscela d`Oro kapsula: Prva liga italijanskih i svetskih brendova!

"Kafu mi draga ispeci, ali da je Miscela d'Oro

Ono što nam je od samog početka bilo jasno je da "život" espresso kapsule uveliko traje u Italiji. I dok u nekim drugim zemljama espresso kapsule predstavljaju neku vrstu budućnosti, ovde je to već uobičajna sadašnjost i ljudi na različitim mestima uživaju u ovom vrhunskom napitku. I u našem hotelu uobičajni deo inventara su bili nespreso aparati sa kompatibilnim kapsulicama i to bukvalno na svakom koraku.

Sajamski dani su prošli ali smo bogatiji za jasne utiske i ideje: Pratiti moderno vreme i svetske tokove i biti spreman za stvari koje nam dolaze a koje su svakodnevnica u drugim zemljama.

Ne pristajati na kompromise - već tržištu ponuditi vrhunski proizvod kakav nudi Miscela d`Oro.

I biti ponosan što utiremo put sve širem konzumiranju espressa iz kapsula - elegantnom, brzom i jednostavnom načinu konzumiranja popularnog napitka!"

Toliko. Novinski članak jeste, ali meni miriše na kafu. I espresso... Milano, čuvaj se - stižem za dve godine (šta da se radi, Sajam se održva svaku drugu godinu...)

Moje zaljubljivanje u kafu

Kako je sve počelo? Pa, prvo iskustvo je bilo prilično traumatično - umočio sam prstić u šoljicu vruće kafe koju je majka upravo skuvala i... dobrano ga ispekao... Bilo je i suza i kmečanja - tako da se moj prvi pokušaj "zbližavanja" sa kafom neslavno završio... Ili, može se reći - u dobu od pet godina - kafa mi je ostavila ne samo emotivne nego i fizičke ožiljke.

Ali, ja nisam od onih koji lako odustaju pa je moj sledeći pokušaj bio umakanje prstića (ne onog istog) u, ovaj put, hladnu kafu i sisanje istog... Mmmm... i sada se sećam božanstvenog ukusa u koji sam se odmah zaljubio.

Zaljubljivanje - kontraindikacije

Ali, kao i sve ljubavi, i ova je bila (u početku) osuđena na propast: Dobio sam od majke poverljive informacije da deci od kafe raste rep i da je sam proces izrastanja prilično bolan i neizvestan jer ne znaš kakav će ti rep izrasti. Dakle, u uzrastu od pet godina, ja sam danima imao mentalnu zanimaciju: Kakav li će meni rep izrasti? Kao kod konja? Kokoške? Možda ribe? Ovo sa ribom mi se dopadalo pošto nisam znao da plivam. Nedelje pa i meseci su prolazili, a od repa ni traga ni glasa. Počeo sam da se osećam potišteno jer  sam se več navikao na misao da ću dobiti rep... A od njega ni traga ni glasa.

Daj šta daš

A onda sam se upoznao sa belom kafom. I baš lepo smo se godinama družili. Da, bila je pravljena od prave kafe sa puuuno mleka - iz daljine me je mamila ona privlačna aroma koja me je osvojila na prvi...hmmm... nije srk.. već sisanje gore spomenutog prstića. Nije to bilo to, ali kako narod kaže: Kada nema kiše - dobar je i grad.

Ok, sa belom kafom sam imao korektan odnos koji se zadržao do današnjeg dana - iako su nam se putevi razišli kada sam imao 16 godina. Tada sam zvanično počeo da pijem kafu. Prvo samo u posebnim prilikama i sa gostima, pa onda sve redovnije dok šoljica kafe nije postala moja verna drugarica svakoga dana. I tada je počela da se nazire ljubav - duboka i iskrena.

U ljubavi ne ide sve baš glatko...

Ipak, moje zaljubljivanje je imalo više stadijuma ali i diskretnih neverstva. Recimo kao kada sam kafu u zrnu koja se mlelo pre kuvanja - zamenio sa vakum pakovanom samlevenom kafom. Ili kada da sam napravio kvalitativni skok i sa klasične turske kafe prešao na nes kafu. Ipak, ništa od toga ne može da se poredi sa sudbonosnim susretom i danom kada sam prvi put probao espresso... pravi... italijanski... onaj koji menja pogled na svet...

Ali ovo je već priča za neki od narednih postova...